СРЦЕ МОГ ГРАДА 2022.

СРЦЕ МОГ ГРАДА 2022.
наградни конкурс за домце поводом светског дана писмености

Прва награда Јелена Огњеновић
Лиман – са друге стране аутобуске карте
Део града застао на размеђи меланхоличних дунавских меандара и галаме непресушног градског трга, већ годинама дочекује и испраћа студенте придошле из свих делова земље. Тачка симбиозе нетакнутог зеленила природе и мноштва човеколиких рукотворина, насеље које својом тишином побуђује сентимент неког мирнијег доба, кривудавим стазама води до високих кровова три студентска дома. Једна од првих речи којима сваког октобра отпочињу нови пасуси међу корицама студентских дана. Место које је обезначило страхове мноштва аутобуских карата давно згужваних и заборављених по разноразним џеповима.

Друга награда Анђела Бољак
Центар – Трг слободе
Грађевине ће се реконструисати, изгледи улица и паркова мењати. Оно што остаје су успомене. Улични свирачи који свирају народну и класичну музику чине да шетња тргом слободе буде још бајковитија. Бакице које продају цвеће код подземне, и по снегу и киши. Продавци старих, ретких књига и плоча, који у хладовини играју шах. Чика са балонима који код Змај Јовиног споменика улепшава дане и најмлађим новосађанима. Центар је за мене ипак омиљени. Улични свирачи, забављачи, продавци књига и букета су срце нашег града.

Трећа награда Константин Филиповић
Дунавски парк
Дунавски парк је помогао мом седамнаестогодишњем бићу да пустим корење у граду који дотада није био мој град – и да од њега створим дом. Скулптура на цветном кревету коју сам виђао сваки дан на путу до школе била је мој први новосадски оријентир. Целе године, кроз маглу, кроз снег, кроз пролећно буђење, у летњим ноћима под звездама, парк је дисао и мењао се заједно са мном. Био је сведок и моје изгубљености и необуздане радости, и самоће и најлепших дружења. На крају је постао део мене.